ŽELOVO

Grupa igrača koji su imali svoju viziju organizacije igre pod koševima, a tu viziju nisu uspeli da realizuju u okvirima KK Borca, svoje prve košarkaške korake su napravili na pomoćnom terenu FK Borac gde su učili popularni košarkaški dvokorak i maštali o svom klubu. Tako je 1949. Godine nastao KK Železničar a od proleća 1950. Godine polako uz lični rad i angažovanje igrača nastaje i novo igralištee kraj železničke stanice – kasnije nazvano popularno '' Želovo ''
Krenulo se od krčenja topola i vrba koje su širile svoje krošnje na prostoru budućeg igrališta. Bilo je negodovanja i od strane vlasnika svinjaca koji su na tom prostoru gajili nazimad za svoju decu i ukućane. Pobedila je želja za stvarawe uslova za gradnju košarkaškog igrališta. Doterana je šljaka sa više lokacija, postavljeni su stubovi sa limenim tablama i obručima po ugledu na druga igrališta. Tako je odigrana i prva utamica sa juniorima borca. Statistika govori da su Borčevi juniori bili bolji.
Igralište je oivičeno starim izraubovanim šinama i tako je dobilo svoju ogradu.Ova ograda je bila granica do koje piblika mogla prići terenu u vreme odigravanja utakmica. Mnogima je služila i kao pridržavanje u slučajevima kada je njegova ekipa pobeđivala ili gubila. Kada je Žele u pitanju neprikosnoveni navijač uz samu šinu je bio Bulut koji je svaku dobru akciju pratio tako što su svi imali utisak da je ''uvijao'' šinu u ritmu akcije, a kako je utakmica odmicala tako je i šina trpaela veći pritisak.
Vremenom je šljaka dobijala finiju zrnastu strukturu. Prašina je nestajala u mlazu vode iz creva koje je bilo zakačeno na tehničku vodu uz popularni natpis '' voda nije za piće ''.
Direke su zamenile betonske livene konstrukcije koje stoje i danas. Doduše u nekoliko navrata su zbog oštećenja dorađivane i menjane ali su izvorno sličnog oblika.
Nastale su i tribine ka tehničkoj sekciji železnice, koje su se graničile sa prostorom stare kuglane koja je bila objekat tunelskog tipa.
Nema kuglane, ostao je samo zid od nje. Na zidu su danas table sponzora koje pomažu da igralište opstane.
Od šljake ni traga ni glasa. Prvo beton a onda konačno rešenje u završnom sloju asfalta koji i danas predstavlja podlogu za igru. Kako su nanošeni slojevi tako su table išle uvis. Ono što nije menjano je želja za pobedom i plejada dečaka koji su dolazili na ovo kultno mesto da odmere svoje kvalitete u čuvenom '' basketu na želovom''
Tu su i najbolji na svetu ostavljali svoj ''skalp'' čuvenim basketašima koje '' Želovo '' pamti, na temperaturama koje su daleko prelazile trideseti podeljak, ali koji su uredno platili kafu sa kiselom vodom u ''Želovom bifeu'' kao konačan dokaz ko je bio bolji.
Na ovom terenu – '' Želovom '' koje je po nekim kazivanjima je najstariji otvoreni teren za košarku u Evropi, koji nije menjao namenu, započela je tradicija odigravanja turnira u basketu / igra 3 n 3 / koja traje preko 20 godina i koji se održava tradicionalno u prvim nedeljama jula meseca.